#ОстаниКодКуће

Српски језик - лекција 14.

     БАСНЕ

Драга моја дјецо, данас сте се сусрели с вама новим појмом - БАСНА.

Ми смо обрађивали неколико басни пред писмену вјежбу, али нисмо конкретно говорили о самом појму. 

Ја сам планирала да то учимо кад из Природе и друштва будемо учили животиње. Надам се да вам неће представљати никакав проблем да то ипак данас научите. Ма ЗНАМ да неће бити проблема. Ви сте посебни!

БАСНЕ су кратке приче у којима су главни ликови углавном животиње или биљке, или се 'пак говори о природним појава.

Иако су главни ликови животиње или биљке, ипак се басне односе на људе. У њима се говори о људским особинама: врлинама и манама. Знам да знате шта су врлине и мане, али ја ћу поновити (да не заборавимо). 

Врлине су позитивне моралне и духовне особине човјека. То су оне особине које нас чине добрим, поштеним и часним људима.

Мане су лоше и негативне моралне и духовне особине човјека. То су особине које нас чине лошим, неправедним и непоштеним.

БАСНЕ су поучне јер у себи носе поруку за људе, како треба, а како не треба да се понашамо.

БАСНЕ могу бити народне, а ви знате да су то басне чији се аутор (писац) не зна, већ су се преносиле "с кољена на кољено", тј. усменим путем.

Међутим, има басни чији аутори су познати и они се називају баснописци. Међу њима су најпознатији: Доситеј Обрадовић (српски баснописац), Езоп (грчки баснописац) и Лафонтен (француски баснописац).

Неке од познатијих басни су: "Лав и миш", "Цврчак и мрав", "Корњача и зец", "Гавран и лисица", "Два јарца" и др. 

Да поновимо: